поверенїк

See also: повереник

Pannonian Rusyn

Etymology

Borrowed from Serbo-Croatian повереник / poverenik. By surface analysis, поверени (povereni) +‎ -нїк (-njik) or -їк (-jik).

Pronunciation

  • IPA(key): [pɔvɛˈrɛɲik]
  • Rhymes: -ɛɲik
  • Hyphenation: по‧ве‧ре‧нїк

Noun

поверенїк (poverenjik) m pers (feminine equivalent поверенїца, relational adjective поверенїцки)

  1. (law, officialese) trustee, warrantee, commissioner, designee
    • 2025 March 21, Вл. Дїтко, “Меновани поверенїки Општини у Месних заєднїцох”, in Руске Слово‎[1]:
      На схадзки Скупштини општини (СО) Шид хтора отримана 19. марца, одборнїки меновали поверенїкох општини Шид у шицких 19 Месних заєднїцох на подручу [sic] општини.
      Na sxadzki Skupštini opštini (SO) Šid xtora otrimana 19. marca, odbornjiki menovali poverenjikox opštini Šid u šickix 19 Mesnix zajednjicox na područu [sic] opštini.
      At the meeting of the Šid Municipal Assembly (SO) held on March 19, committee members appointed the Šid municipality trustees in all 19 Local communities in the territory of the municipality.
  2. trusted person

Declension

Declension of поверенїк (poverenjik)
singular plural
nominative поверенїк (poverenjik) поверенїки (poverenjiki)
genitive поверенїка (poverenjika) поверенїкох (poverenjikox)
dative поверенїкови (poverenjikovi) поверенїком (poverenjikom)
accusative поверенїка (poverenjika) поверенїкох (poverenjikox)
instrumental поверенїком (poverenjikom) поверенїками (poverenjikami)
locative поверенїкови (poverenjikovi) поверенїкох (poverenjikox)
vocative поверенїк (poverenjik) поверенїки (poverenjiki)
nouns

References

This article is issued from Wiktionary. The text is available under Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 unless otherwise noted. Additional terms may apply for the media files.