крьститель
See also: кръститель
Old Church Slavonic
Alternative forms
- кръститель (krŭstitelĭ)
Etymology
крьсти(ти) (krĭsti(ti), “to baptise”) + -тель (-telĭ)
Noun
крьстител҄ь • (krĭstitelʹĭ) m
Declension
| singular | dual | plural | |
|---|---|---|---|
| nominative | крьститель krĭstitelĭ |
крьстителꙗ krĭstitelja |
крьстители krĭstiteli |
| genitive | крьстителꙗ krĭstitelja |
крьстителю krĭstitelju |
крьститель krĭstitelĭ |
| dative | крьстителю krĭstitelju |
крьстителема krĭstitelema |
крьстителемъ krĭstitelemŭ |
| accusative | крьститель krĭstitelĭ |
крьстителꙗ krĭstitelja |
крьстителѧ krĭstitelę |
| instrumental | крьстителемь krĭstitelemĭ |
крьстителема krĭstitelema |
крьстители krĭstiteli |
| locative | крьстители krĭstiteli |
крьстителю krĭstitelju |
крьстителихъ krĭstitelixŭ |
| vocative | крьстителю krĭstitelju |
крьстителꙗ krĭstitelja |
крьстители krĭstiteli |
References
- Старославянский словарь (по рукописям X-XI веков), Русский язык, Москва 1994