ровьникъ
Old Church Slavonic
Etymology
ровъ (rovŭ, “hollow”) + -ьникъ (-ĭnikŭ).
Noun
ровьникъ • (rovĭnikŭ) m
Declension
| singular | dual | plural | |
|---|---|---|---|
| nominative | ровьникъ rovĭnikŭ |
ровьника rovĭnika |
ровьници rovĭnici |
| genitive | ровьника rovĭnika |
ровьникоу rovĭniku |
ровьникъ rovĭnikŭ |
| dative | ровьникоу rovĭniku |
ровьникома rovĭnikoma |
ровьникомъ rovĭnikomŭ |
| accusative | ровьникъ rovĭnikŭ |
ровьника rovĭnika |
ровьникꙑ rovĭniky |
| instrumental | ровьникомъ rovĭnikomŭ |
ровьникома rovĭnikoma |
ровьникꙑ rovĭniky |
| locative | ровьницѣ rovĭnicě |
ровьникоу rovĭniku |
ровьницѣхъ rovĭnicěxŭ |
| vocative | ровьниче rovĭniče |
ровьника rovĭnika |
ровьници rovĭnici |