миротворьць

Old Church Slavonic

Noun

миротворьць • (mirotvorĭcĭm

  1. peacemaker

Declension

Declension of миротворьць (soft o-stem)
singular dual plural
nominative миротворьць
mirotvorĭcĭ
миротворьца
mirotvorĭca
миротворьци
mirotvorĭci
genitive миротворьца
mirotvorĭca
миротворьцоу
mirotvorĭcu
миротворьць
mirotvorĭcĭ
dative миротворьцоу
mirotvorĭcu
миротворьцема
mirotvorĭcema
миротворьцемъ
mirotvorĭcemŭ
accusative миротворьць
mirotvorĭcĭ
миротворьца
mirotvorĭca
миротворьцѧ
mirotvorĭcę
instrumental миротворьцемь
mirotvorĭcemĭ
миротворьцема
mirotvorĭcema
миротворьци
mirotvorĭci
locative миротворьци
mirotvorĭci
миротворьцоу
mirotvorĭcu
миротворьцихъ
mirotvorĭcixŭ
vocative миротворьче
mirotvorĭče
миротворьца
mirotvorĭca
миротворьци
mirotvorĭci