миротворьць
Old Church Slavonic
Noun
миротворьць • (mirotvorĭcĭ) m
Declension
| singular | dual | plural | |
|---|---|---|---|
| nominative | миротворьць mirotvorĭcĭ |
миротворьца mirotvorĭca |
миротворьци mirotvorĭci |
| genitive | миротворьца mirotvorĭca |
миротворьцоу mirotvorĭcu |
миротворьць mirotvorĭcĭ |
| dative | миротворьцоу mirotvorĭcu |
миротворьцема mirotvorĭcema |
миротворьцемъ mirotvorĭcemŭ |
| accusative | миротворьць mirotvorĭcĭ |
миротворьца mirotvorĭca |
миротворьцѧ mirotvorĭcę |
| instrumental | миротворьцемь mirotvorĭcemĭ |
миротворьцема mirotvorĭcema |
миротворьци mirotvorĭci |
| locative | миротворьци mirotvorĭci |
миротворьцоу mirotvorĭcu |
миротворьцихъ mirotvorĭcixŭ |
| vocative | миротворьче mirotvorĭče |
миротворьца mirotvorĭca |
миротворьци mirotvorĭci |