Topolčani
Topolčani/Topolchani
Тополчани | |
|---|---|
Village | |
Topolcani, Prilep Municipality, North Macedonia | |
Topolčani/Topolchani Location within North Macedonia | |
| Coordinates: 41°14′N 21°26′E / 41.233°N 21.433°E | |
| Country | North Macedonia |
| Region | Pelagonia |
| Municipality | Prilep |
| Elevation | 620 m (2,030 ft) |
| Population (2002) | |
• Total | 449 |
| Time zone | UTC+1 (CET) |
| Area code | +389/48/4XXXXX |
Topolcani (Macedonian: Тополчани) is a village in the Prilep Municipality of North Macedonia. It used to be a municipality itself and its FIPS code was MKA7.
History
After the establishment of the Bulgarian Exarchate, Topolčani left the Greek Patriarchate and joined the Exarchate. According to Serbian sources, the Exarchate "Bulgarized" the school in the village in 1881. However, the Bulgarian teacher in the village was later expelled by the villagers. The Serbian authorities took advantage of the situation and sent two Serbian teachers in the village, which were funded directly by Serbia. The now-Serbian school in the village worked illegally and was closed several times by the Ottomans, until 1898 when it was finally legalized.[2][3] The village, now under Serbian influence, left the Bulgarian Exarchate in 1890.[4] According to Bulgarian sources, the priests in the village were bribed to switch side to Serbia.[5]
In 1907, the IMRO revolutionary Pavle Naumov sent a letter addressing the villagers of Topolčani, where he tells them that in Topolčani there are no Serbs, nor Greeks, nor Bulgarians, but only Macedonians.[6][7][8][9] The villagers answered the letter after 11 days, claiming that they and Europe are aware that they are Macedonians, but the neighboring states brainwashed the people by dividing it in more nations, and that they can't give up their Serbian feelings.[10][11] Pavle Naumov responded to their letter, accusing them of being scared, and that foreign people scare them, forcing them being Serbs.[12] The villagers didn't respond to this, and gave the letter to the Serbian consul in Bitola.[13] He wrote to Belgrade that certain Bulgarian vojvode named Naumov sent a letter to the village of Topolčane, while the Bulgarian terrorist organization became aggressive and tried through letters, to persuade the village to join the Bulgarian side.[14]
Demographics
According to the 2002 census, the village had a total of 449 inhabitants.[15] Ethnic groups in the village include:[15]
- Macedonians 449
References
- ^ Krste Bitoski (1968). Дејноста на Пелагониската митрополија (1878-1912) - Грчки религиозно-просветни и вооружени акции. p. 233.
- ^ Bosanska Vila. 1904. p. 377.
- ^ Годишњица Николе Чупића. 1913. p. 297.
- ^ Српско-македонските односи во XIX-от век до 1897 година. 1973. p. 393-394.
- ^ Македонски преглед. Македонски научен институт. 1994. p. 46.
- ^ Branislav Svetozarevikj (2021). Македонци - милениумски сведошва за идентитетското име: (извори и анализи). p. 511-512.
- ^ Krste Bitoski (1968). Дејноста на Пелагониската митрополија (1878-1912) - Грчки религиозно-просветни и вооружени акции. p. 233.
- ^ Современост - литература, уметност, општествени прашања. KN-VO Kočo Racin. 1969. p. 347.
'У Тополчану нема Срба, нема Грка, ни пак Бугара. Ми смо Маћедонци', тако се каже у том писму и пошто се Тополчани у њему позивају да се не називају Србима, њима се препоручује да се угледају на околна села.
- ^ Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава: Од насељуването на Словените во Македонија до крајот на Првата светска војна. University "Cyril and Methodius" - Faculty for philosophy-historical sciences. 1981. p. 492.
- ^ Branislav Svetozarevikj (2021). Македонци - милениумски сведошва за идентитетското име: (извори и анализи). p. 512-513.
1907 год. Селаните од селото Тополчани до Павле Наумов. 'Господине Павле, Писмото ваше што скоро ни го пративте го примивме и научивме све што ни пишувате. Како што велите, у писмото оти нема Грци, Бугари и Срби, овде у Македонија истина је, и као што пишавте оти Грците си работат за Грција, Србите, за Србија и Бугарите за Бугарија, права истина је, а и Јевропа знај много арно оти е така, оти сме није Маќедонци, кога се размати народо у Македонија и ние целио народ се делиме у много народности - ни го сторија оближните држави и сега нити није нити вије можите да се делите од својата народност... Колку за тоа што ни пишавте оти спијаме во длабокиот сон, не је баш така, није сме разбудени много арно и не спијаме, така да знајте, а колко да се откажиме од својата ни српска народност, тоа само не можи да биди и пак нија не се делиме од браќата наши и секи пат сме да их споможимо сашто било као и понапред. Така, браќа наши, да знајте, и немајќи друго што да ви пишиме, молимо Бога да ова писмо најди у арен живот и весело здравје...'
- ^ Современост - литература, уметност, општествени прашања. KN-VO Kočo Racin. 1969. p. 348-349.
- ^ Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава: Од насељуването на Словените во Македонија до крајот на Првата светска војна. University "Cyril and Methodius" - Faculty for philosophy-historical sciences. 1981. p. 494.
- ^ Современост - литература, уметност, општествени прашања. KN-VO Kočo Racin. 1969. p. 350.
На ова писмо Комитетот од с. Тополчани не одговорил ами го испратил пак до српскиот конзул во Битола, а овој го превел и го препратил до Претседателот на министерскиот совет Никола Пашиќ во Белград. Исто така препис од писмото е пратен до српските конзули во Лондон, Турција и некои други држави.
- ^ Краљ. Консулат Π. Π 87 8 фебруара 1907 г. у Битољу - Господине Министре Претседниче, бугарска терористичка организација у Битољском вилајету, нарочито се окомила у последње време на српско село Тополчане у Прилепској кази. Бугарски војвода Павле Наумов, покушавао је прво путем писама, да приволи село да пређе на бугарску. Radovan Samardžić et al., Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije, Tom 2, 2008, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje istorijskih nauka. str. 342.
- ^ a b Macedonian Census (2002), Book 5 - Total population according to the Ethnic Affiliation, Mother Tongue and Religion, The State Statistical Office, Skopje, 2002, p. 187.